Нови Сексуални Поредак - Владимир Димитријевић

Европска унија улази у наш живот: не да би нам побољшала стандард и донела бољу будућност. Новопримљене чланице, попут Бугарске и Румуније, то најбоље знају. У нашу варош, на велика врата, улазе нове "вредносне оријентације" које намеће ЕУ тражећи да им се поклонимо, или, вероватније, пред њима уклонимо. А како се у државама које чине европску породицу народа нови етички кодекси испољавају породицу приликом васпитавању деце?
 

ДЕЦА СУ СЕКСУАЛНА БИЋА
 "Ослобођење од предрасуда" довело је "најнапредније" државе ЕУ до крајњег моралног релативизма. У Немачкој, на пример, "Федерални центар за здравствено васпитање" објавио је брошуру за родитеље деце до три године, у којој се, под насловом "Љубав, тело и играње доктора", каже:
"Очеви не поклањају довољно пажње клиторису и вагини својих ћерки [...] мада је то једини начин да девојчице развију осећање поноса на своју полну припадност:' Мајке су криве зато што полним органима дечака не дају имена од миља, док се то не чини с девојчицама, па оне имају комплекс ниже вредности. О именовању вагине треба да се постарају очеви, смишљајући "нежне називе" типа "посудица с медом". Родитељи се подстичу да децу не спутавају у "неограниченој мастурбацији", осим ако им прети физичка повреда: "Тада девојчици треба рећи да се убудуће не повређује, објашњавајући јој да је стимулација гениталија у реду".
Федерални центар за здравствено васпитање, под непосредним надзором Министарства за породицу, објавио је и приручник за родитеље деце у вртићу, понудивши им и збирку поучних песмица, у којима се, између осталог, налазе и овакви "наравоучитељни" стихови: "Кад додирујем своје тело, откривам шта имам. Имам вагину, јер сам девојчица. Вагина није само за пишкење. Кад је додирнем осетим задовољство".
Ове брошуре су обавезне у девет савезних држава Немачке. Користе се за обуку васпитачица и учитеља. Новинарка пољске "Жечпосполите", Ана Рибинска, која је чланак о овоме објавила у свом листу 7. јула 2007, питала је за мишљење Екхарта Сефера, званичника немачког Федералног центра за здравствено васпитање. Он јој је одговорио: "Деца су сексуална бића и све време настоје да задовоље своје потребе. Родитељи који им то омогућују нису лоши, него су лоши они који то сматрају погрдним:'

 ХОМОСЕКСУАЛНОСТ У ВРТИЋИМА
 Србија која, на путу ка Европској унији тоне у беду и безнађе, могла би да усвоји "најнапредније" европске моделе за разарање свих традиционалних, за разарање свих , традиционалних пре свега, породицних вредности,сасвим на трагу немачких "брижника" здравственог васпитања, само да би се додворила онима који је не желе, а ка којима је њена власт води.
Пошто се у Србији непрестано прича о "европским стандардима", Предраг Аздејковић, један од челника домаћег хомосексуалног "Квирија центра" упутио је Министарству за људска и мањинска права захтев да се лекције о хомосексуалности као "нормалном" животном стилу уврсте у средњошколске уџбенике. У свему га је до сада подржавао само Чеда Јовановић и његов ЛДП, док су према његовом мишљењу остали политичари Србије "хомофобични".
Пошто је министар за људска и мањинска права, Светозар Чиплић, најавио антидискриминациони закон, који ће штитити не само етничке, него и "остале" мањине, Аздејковић је, у интервјуу датом "Стандарду" 15. августа 2008, најавио да се нада да ће српски уџбеници бити као холандски, у којима су "породице представљене сликама два мушкарца или две жене са њиховом децом различите боје коже". Аздејковић оцекује да ће "гејови" и "гејице" моћи да иду по школама и пропагирају ("објашњавају") свој "life style".
Што да не? У САД-у је процес већ одавно одмакао, па су деца изложена хомосексуалној пропаганди још од вртића.
У америчком приручнику за наставнике "Како предавати о безбедном сексу", ђацима ради "безбедности", треба понудити "некоитални секс", масажу тела, заједничко купање, мастурбацију, узајамну мастурбацију, сензуално храњење, фантазирање, гледање еротских филмова, читање еротских књига и часописа. У приручнику се и хомосексуални односи називају сасвим нормалним, а постоји и радни лист "Како бити хомосексуалац". Стављање кондома се вежба навлачењем истог на банану, краставац или плави парадајз. Критичар америчког државног школства, др Семјуел Блуменфелд, навео је последице сексуалног образовања у америчким школама: "Резултати су огроман пораст предбрачног секса међу ученицима праћен нежељеним трудноћама, абортусом, гајењем деце без једног родитеља, сексуално преносивим болестима, силовањем и чак убиствима сексуалних партнера, порастом перверзног понашања, дечијим животом у беди, без очинског старања, емоционалним кризама, дрогирањем, депресијом, поплавом порнографије".

ВАШ ПРИЈАТЕЉ ПРЕЗЕРВАТИВ
 Сличне ствари десиле су се и у Јељциновој "леволибералној Русији. Чувени руски писац, Валентин Распутин, уочио је: Нема сумње да се демократске слободе у Русији нису оствариле. Добиле су наопак вид, претвориле у сведопуштеност и самовољу, отео их је криминал и капитал, постале су оруђе моралног и духовног насиља над човеком, сахраниле су заштитну функцију државе према грађанину. У оном виду у којем су се у Русији појавиле слободе, оне су постале моћно средство моралног и физичког разарања нарада и државе, уништења основа које их држе. Русија је претворена у земљу изокренутих вредности економија, сталешко устројство, култура, морал: све ниско је на врху, а све узвишено на дну".
Руска Асоцијација за планирање породице имала је снажну подршку јељциноваца. За децу од 7 до 9 година издавани су приручници, дељени по школама, с темама: "Ваш пријатељ презерватив", "Безбедан секс", "Онанизам", "Хомосексуалност". Министарство просвете Русије одобрило је, често без знања родитеља, употребу таквих приручника у школи. Асоцијација за планирање породице, раширена у 140 земаља света, тако је наставила да испуњава Хитлерове русофобске планове. Сабор руских педагога је 1997. упутио писмо депутатима Државне думе, подсећајући их на то: "Сличне погубне експерименте, као што се зна, спроводили су нацисти на окупираним територијама Источне Европе". Ево шта је писало у декрету донетом после окупације Пољске 1939: "Све мере, које имају тенденцију да ограниче рађање, треба допуштати и подстицати. Абортусе [...] треба ослободити од забране. Средства за абортусе и контрацепцију треба јавно нудити, без икаквих ограничења. Хомосексуалност треба легализовати. Установама и лицима које се професионално "баве абортусима [...] не сметати". Године 1941. Хитлер је декретом ту политику ширио и на друге земље Источне Европе.

 СЕКСУАЛНИ ЛИБЕРАЛИЗАМ
 Србија је земља која огромном брзином нестаје. Сваке године умире тридесет хиљада људи више но што их се роди. У нашим медијима и школама очито је потребно више породичних вредности, више сведочења о љубави и жртви као основи породичног живота.
Ако кренемо путем немачког "здравственог просвећивања" и америчког "сексуалног либерализма", треба да знамо да нас ускоро неће бити. Биолошки, наравно, о моралу већ одавно и не говоримо.
Но, манимо се демографских упозорења, већ се окренимо будућности нашег школства. Већ помињани Аздејковић објавио је у јуну 2007. године, на свом блогу, на сајту Б92 драму под називом "Важно је бити Издајник". Слободан Антонић, у својој новој књизи "Културни ратови у Србији" (стр. 33) овако је препричава:
"Драму најављује плакат-фотомонтажа, израђен тако да оглашава наводну премијеру у Југословенском драмском позоришту 28. јуна 2007. Средишње место плаката заузима слика српске државне заставе, са круном и орлом, како гори у пламену. Главни јунак драме је сам Предраг М. Аздејковић који је оптужен за издају. Тужилац је Ивана Жигон, судија Добрица Ћосић, а двојица полицајаца су Драган Јочић и Душан Михајловић. Ту су још и Јелена Карлеуша, као бранилац и Брана Црнчевић, као 'дух националистичке прошлости, садашњости и будућности'.
Аздејковић је оптужен као издајник само зато што је имао секс са Албанцем. Он се тиме поноси и, упркос бичевању од стране 'двојице полицајаца у црним кожним униформама', прича све појединости својих сексуалних односа са Албанцем - колики му је уд, како су и где то радили итд. Мушкарци који га слушају почињу да се узбуђују, траже све нове и нове детаље и завлаче руке у панталоне. Једино присутне жене и времешни судија Ћосић осећају неку одвратност. Али се теше тако што из кесице једу 'неку браонкасту масу'. 'То је свето. То је лековито. Од српске деце са Космета', каже за то Ивана Жигон. На крају, док Аздејковић објашњава сексуалну технику која се зове 'грудвање' 'то вам је оно кад вам он сврши у уста, а ви после испљунете у његова и онда се љубите и гутате ту сперму, која се размазује по вашим уснама, образима и лицима", више ни то свето од српске деце са Космета не помаже. И док сви повраћају, у последњој реченици драме сазнајемо шта је по среди: "Па ово су говна!"
Дакле, грађани Србије, ово би могла бити лектира ваших средњошколаца кад Друга Србија коначно победи!

преузето са: http://www.svetosavlje.org/vesti.php?action=fullnews&showcomments=1&id=520
Часопис "Печат - Лист слободне Србије", бр. 38/2008. стр. 21-23
http://www.pecatmagazin.com/2008/11/14/novi-seksualni-poredak/