понедељак, 27 октобар 2008

Јована из Ораховца написала је следеће писмо уредништву сајта kosovo-metohija.com

МОЈА МАШТА

Када завршим са вечером ја одем да спавам. Пре спавања упалим кандило и прочитам молитву.
У истој соби спавају моје две сестре које су млађе од мене.
Њима обично прочитам по неку бајку или им испричам неку причу и тако се оне успавају. Када се моје сестре успавају, тада останем сама и онда почињем да мислим о свему.
Страх ме је, немам са киме да причам, па се бојим мрака иако је кандило упаљено, јер не знам шта ће ми ова дуга ноћ донети, а шта однети?

-Хоћу ли дочекати јутро и ново сунце?
И тако сама са собом и са мислима ћутим у кревету док моје сестре спавају. Мале су и незнају за страх. Мислим о свему!
- Где ја живим?
- Какав живот живим?
- Да ли је мало душманима што су нам урадили и да ли жале због наше патње?
- Да ли они разумеју моје мало невино срце, које се узбуди када чује пуцњаву у даљини?
- Да ли они знају да је живот у кавезу другачији од живота на слободи?
Све дубље тонем у свет маште и када већ на јави не могу у мислима постанем срећна, јер знам да у моме свету маште нема злих људи.

На крилима маште обиђем Свет, али мисли се зауставе на Косово свето.

Обиђем све порушене цркве и манастире. Размишљам о остављеним светињама. Маштам да целивам иконе, палим свећу и молим се. Преврћем камење по згаришту и проналазим старе иконе у рушевинама па их све лепо слажем на згаришту порушене светиње. Запалим кандила и очистим иконе од прашине...а ореол обасјава око главе сваког светитеља и лик њихов је тако чедан, погледи нам се спајају, као да су радосни што сам на згаришту дошла и пронашла их у гомили камења.

Маштам како слажем иконе... Прво је Господ Исус Христос, до њега мајка Му Пречиста Богородица, ту су Бесребреници Козма и Дамјан, па Свети Јован, Света Петка и још многи свеци, све их слажем и Дечанским тамјаном кадим. Тамјан шири неописиви мирис којим мирише Метохија.
На крају се поклоним светитељима, све их редом целивам, а оне су помало тужне јер их остављам опет да саме на згаришту чувају камење њиховог дома-манастира.
Моја машта наставља даље...

Пролазим кроз разна места, обилазим пољане, пашњаке и ливаде пуне цвећа, од којег се један највише види, стоји тако гордо и поносно а то је Косовски Божур...
Направила сам венчић од цвећа па сам косу окитила и тако лебдим над мојим Косовом и Метохијом.

Даље...али...већ се ближи крај, на ивици сам провалије немогу даље, чак ни моја машта не може прећи преко...ако се дрзнем да на други крај пређем, бојим се упашћу у јаму где ме чекају неописиви гадови...окрећем се натраг и гледам моју Метохију...

Видим манастир Високи Дечани како поносно стоји и Грачаницу што као златна јабука сија.

Моју машту прекиде пуцањ недалеко од бодљикаве жице са друге стране мога града .
Тада се дрзнем и вратим се у реалност.

Хвата ме паника и страх је још јачи од онога пре него што сам упловила у свет маште..
О Господе...да ли ће некада доћи време када неће бити злих људи, пуцњаве, ратова и свега што ми ускраћује здраво детињство.
Замишљам Ораховац као један велики град где има пуно Срба као што је раније било, желим да има више деце, да нас је више у школи, да имам још више другова и другарица. Моји другови који су се одселили са Косова можда су далеко од мене и од мог краја, али од мога срца нису.

У мојој глави је само једна слика, а та слика представља живот без жица и ограда које ме чувају од смрти, живот са пуно добрих и племенитих људи и са пуно другара и другарица.

Волела бих да живим као и остала деца у свету, без терета на мојим нејаким леђима.

Откако знам за себе живим изолована и лишена од свега што краси живот нормалног човека . Понекад пожелим да са неким попричам и поделим оно што ме мучи и боли, али мало је људи који ће разумети и саслушати једно дете.

Прерано сам одрасла, иако је на мени још увек лик детета.
Желим да завлада мир у целом свету. Кад порастем бићу правник и бранићу нејаке а моја земља је нејака, бранићу је од оних који желе да нас униште. А данас је браним молитвама.
Једнога дана ће моја машта постати стварност, сви ћемо бити као браћа и сестре волећемо се и поштоваћемо се, јер ми смо РОД У ХРИСТУ!