Драги Београђани свих узраста, пријатељи и заљубљеници у нашу престоницу Помаже Бог !
 Желимо да укажемо на дух нашег рада који живи упркос свим недаћама. Дух Београда од нас чини једну велику породицу. То смо умногоме заборавили.
 Београдска породица је публикација, сведочанство и упутство, за ...

За верујуће људе  нашег времена, породица има карактер мале цркве која је већ дуго предмет напада различитих идеологија и идеолога. Они су у име "прогресивних идеја" доводили њен смисао у питање. Када нису могли да је потпуно обесмисле онда су подржавали њену деформацију у непрепознатљиве, карикатуралне форме.

У самој речи "Вазнесење" трепери нека чудна радост, јер та реч представља изазов такозваним " законима природе" који човека свагда вуку наниже, ка земљи, који га свагда потчињавају закону  земљине теже и падања. А,  гле,  у речи " Вазнесење" све је супротно - лакоћа, покрет навише, бесконачно узношење у висину.

Од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године устоличио Београд као престоницу, у част обнове и напретка, град је као своју Крсну славу узео Вазнесење Господње – Спасовдан.
Ова Слава симболично указује на стално уздизање – вазнесење града из пепела и неуништиву наду и веру у будућност, изражавајући душевну и моралну снагу народа прекаљеног у славној прошлости.

Први православни клуб у Београду  

Просторије Друштва пријатеља српских манастира дуго су имале намену искључиво за окупљање његових чланова. Од Сретења (15.феб) 2006.године врата су отворена за све добронамернике и Саборник је постао Клуб српског православља БОГОТРАЖИТЕЉ.

Све је лепше него што сам замишљала. Простор је већи, фреске јасније, а груди пуне, на моменте ми се чини да не дишем. Прилазимо Краљу, а Он мио, драг. Зрачи и привлачи. Наклон. Љубав. Сузе. Срећа. Могу ли се те емоције уопште описати?

" Уз'о деда свог унука, метн'о га на крило"... Како песма каже онда је деда причао свом наследнику шта је и како некада било. Наравно, унук је све то пажљиво слушао.
 Идилична слика у којој деда седе косе, избораног лица, пун животне мудрости, на свог потомка, нежног дечкића преноси део важних, есенцијалних упутстава за здраво одрастање и формирање добрих система вредности.

Аљошин први сусрет са сеоским животом није био нимало лак. А што је најгоре, тамо се људи стално друже, уместо да гледају телевизор. А тек бака Даша! Ех, каква је! Ма, она уопште није била од оних бака које ти испуне сваку жељу чим пустиш прву сузу.

Ово је прва из серијала сликовница о принцу од Мравосан Брега, који је живео у земљи ружа бељих од снега. У многе невоље принц је западао, али је ипак чврсто веровао да љубав може све да нас спаси, да неваљалство избрише и врлином нас украси.

Основу овог повезивања чине задруга и моба које су вековима олакшавале живот људи са ових простора. Модерни концепт задруге, која је одувек кроз повезивање појединце и њихове породице чинила јачим у односу на најчешће непријатељско окружење, подразумева повезивање

Из здравог духа = здраво тело, наше којим примамо тело Христово у Цркви недељним и празничним богослужењима и ми постајемо то тело, тело Христово = Црква у заједници крштених и светом тајном причешћених. Тако смо сви походили Острошку светињу, манастир Ждребаоник, истоветно и друге светиње.